Svaka druga žena u Novom Pazaru oseća se usamljeno, a čak tri od pet žena priznaju da nemaju kome da se obrate u teškim trenucima, pokazuju rezultati ankete koje je sprovela ekipa redakcije Mahala, što ukazuje na zabrinjavajuću statistiku kada je reč o negativnim faktorima koji utiču na mentalno zdravlje građanki Novog Pazara i okolnih gradova.
Našu onlajn anketu popunilo je 80 ispitanica, gde su se građanke Novog Pazara istakle kao najbrojnije, na drugom mestu su učesnice iz Sjenice, a posle njih ispitanice iz Raške. Devojke starosne dobi od 18 do 25 godina su najviše davale odgovore, a odmah posle njih i ispitanice od 26 do 35 godina. Najmanje brojne ali jednako važne su i tinejdžerke od 14 do 18 godina.
Većina učesnica ankete (75 odsto njih) potvrdilo je da im je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko, a na pitanje šta za njih predstavlja najveći izvor stresa odgovori su bili različiti. Od ponuđenih odgovora kao najveći izvor stresa navode odnose sa ljudima, a odmah zatim porodične probleme, što neminovno ukazuje na duboko ukorenjene izazove u međuljudskim odnosima i porodičnom okruženju.
U daljoj analizi ankete i opisu pomenutih izvora stresa, problemi koji su naše učesnice navele, a koji ih najduže muče i utiču negativno na njihovo mentalno zdravlje su raznoliki. U nastavku ističemo pojedine odgovore:
“Situacije na koje jednostavno nisam mogla da utičem (smrt bliske osobe).“
“Moja veza, Gaza, blokada DUNP-a i svi stresovi koju je ona donela, to što ni sa kim ne mogu da se družim i ostvarim prijateljsku bliskost bez da na kraju prizna da oseća nešto više.“
“Najviše me opterećuje loša organizacija i osjećaj da ne stižem sve što bih htjela obaveze oko kuće, djece, gostiju i drugih svakodnevnih zadataka. Najteže mi pada kada to ne mogu da postignem onako kako bih voljela, jer se tada javlja nezadovoljstvo sobom koje se nerijetko odrazi i na odnos sa suprugom, što dodatno pogoršava situaciju i utiče na moje mentalno stanje.“
“Na mene najviše negativno utiče na mene pomisao o tome kako ću i da li ću postići sve u roku kao što sam i planirala što se tice budućnosti i nekih planova… ili generalno – svi imaju očekivanja od mene što se tiče fakulteta, porodičnih odnosa.. Osećam kako nemam podršku uže porodice, a nekako bez toga u životu se teško snalazim, osećam da u svemu svi žele da me “doteraju“ i programiraju prema njima samima.“
“Pokušaj da se ostvariš kao mlada osoba u državi koja je užasna i ljudi u njoj su vrlo nezadovoljni, malo pozitivnih ljudi, svi se žale na nešto i prenose lošu energiju.“
“Trenutno sam trudnica, pa hormoni rade svoje. Tu je stres oko priprema, promene života itd. A inače, nerviranje oko sitnica i shvatanja stvari lično.“
“Najviše me muči to što sam krajem maja izgubila bebu. Porodila sam se ali mi je beba umrla. Sada sam u fazi kada mi se čini da sam najgore do sad otkako se to desilo, ali opet, trudim se da izvučem samo najbolje iz svega toga.. koliko mogu.“
“Najviše me muči unutrašnji nesklad između onoga što jesam i onoga što svet očekuje da budem. Često imam osećaj da me ljudi ne razumeju, i da nigde ne mogu da budem potpuno svoja. Konstantno pokusavam da pravim balans između toga da ostanem verna sebi i toga da ne razočaram druge. Na moje mentalno zdravlje loše utiče to što se trudim da udovoljim svima, pa nekada sebe stavim na poslednje mesto.“
“Problem sa napadom panike iz čista mira. Ali uspješno ga savladam, samo što me to i dalje prati s vremena na vrijeme.“
“Okolina koja forsira samoživost i sebičnost i ostale negativne osobine kao vrline današnjice.“
“Mnogo obaveza i očekivanja ostalih. Možeš i moraš sve da postignes.. Da budeš dobra žena, majka, snaha, drugarica, da budem najbolja u poslu koji radim…“
“Zajednica u kojoj živim. Pogled ljudi te zajednice na svakodnevne aktivnosti i dešavanja, i svesno zanemarivanje mesta i okruženja u kojem borave. Njihovo ophođenje. Uzimanje zdravo za gotovo planete i njenih dobara. Dok oni crpe njen maksimum, ništa ne rade zauzvrat, čak ni osnovne stvari kao što je odlaganje otpada, kupovina plastičnih proizvoda kao što su kese, pakovanja, fast-fashion, korišćenje automobila bez potrebe, lista je duga..“
“Postavljanje granica mojoj i muževljevoj porodici.“
Prema istraživanju, svaka treća žena u Novom Pazaru kaže da vrlo često oseća anksioznost ili napetost. Iako je emocionalni pritisak svakodnevice sve izraženiji, podaci pokazuju da više od 60% ispitanica retko ili nikada ne razgovara o svojim problemima.
Gotovo polovina ispitanih nikada nije razgovarala sa stručnim licem, poput psihologa ili psihoterapeuta. Umesto toga, većina ispitanica priznaje da se o svojim osećanjima najčešće poverava prijateljima ili partneru, dok teme mentalnog zdravlja i dalje ostaju zatvorene u privatnim krugovima.
Na naše pitanje da li rade na rešavanju problema i kako se trude da savladaju poteškoće, odgovori su bili mnogobrojni, a izdvojićemo sledeće:
“Trudim se da sve gledam sa pozitivne strane i da iz svega izvučem nešto pozitivno da bih mogla da se usredsredim na rešavanje poteškoće, ponekad tražim savet od prijatelja, ali uglavnom se trudim da sve rešim sama, ponekad mi pomogne i razmišljanje o nekim ranijim problemima koje sam uspela da prebrodim…“
“Trudim se da pričam sa bliskim ljudima, odlazim na psihoterapiju, da radim stvari koje me čine srećnom, da putujem…“
“Ne radim ništa na rešavanju, i trudim se sve to da progutam ali ne ide.“
“To sam prihvatila kao deo sebe. Jedini način da preskočim neki problem, a tiče se mene, je da ga ne primim k srcu.“
“Radim na tome, posećujem psihološkinju svaki put kad vidim da se ne osećam dobro.“
“Trudim se da ostanem smirena i da razmišljam pozitivno, jer verujem da se sve rešava strpljenjem.“
“Vršim pritisak nad ostalim članovima porodice.“
“Analiziram situacije sama sa sobom, smirujem sebe, razgovaram sa bliskim ljudima oko sebe. Kao i to da povremeno idem na razgovor sa homeopatom.“
“Neophodno mi je da me neko sasluša i da dobijem razumevanje ili savet, jer mi to pomaže da racionalizujem situaciju i dobijem unutrašnji mir, ali ne volim da delim svoje probleme jer do sad kad god jesam nisam naišla na razumevanje, posebno ne od strane supruga, a sa ostalima sam retko i pokušala.“
“Da, nekako poslednje dve godine baš istražujem o mentalnom zdravlju i idem na razne radionice kako da savladamo poteškoće i kako da sačuvamo sebe. Imam par osoba sa kojima pričam o svemu tome i nekako su kao terapija – i oni za mene i ja za njih.“
“Ovo je već zasebna tema, ne pitanje.. počnem, pa prestanem, začarani krug.“
“Da, itekako radim na sebi i što više upoznajem sebe, tako bolje upoznajem ljude i shvatam da ničiji postupci nemaju veze sa mnom.“
“Trudim se da razgovaram sa bliskim osobama o onome što me muči i da pronađem male načine da se opustim, kao što su šetnja, muzika.“
“Da, pa najviše tako što provodim vreme sa sinom od 3 godine, okrenula sam se više religiji, dosta čitam o islamu, veri, slušam predavanja; dosta toga sam pokušala do sad ali nekako mi to deluje za sada najbolje.“
“Najviše stavljajući sebe u prvi plan i svoju decu. Takođe onda kada radim stvari koje mene usrećuju i njih..“
“Često čitam psihološke knjige u kojima se trudim da pronađem rešenje za svoj problem. Često mi uspe, pa tako moji problemi ubrzo budu rešeni. Skretanje misli, boravak u prirodi, hobiji i slične stvari takođe mi pomažu u prevazilaženju problema.“
“Radim za sebe. Zajednici trenutno pomoć nema jer je to urođeni stav koji se prenosi i uči u porodici, društvu, ustanovama i podseća na začarani krug. Nove generacije iskaču iz tog loop-a ali bivaju sabotirane. Već nekoliko godina idem na terapije kod psihologa, pišem dnevnik, čitam, učim i trudim se da radim stvari koje su korisne društvu kao i planeti. Uzimam učešće na seminarima i radionicama. Dijalogom sa prijateljima i sagledavanjem situacije objektivno i iz perspektive trećeg lica.“
“Radim, i to promenom posla! I neprihvatanjem projekata za koje znam da mi ne odgovaraju.“
Većina učesnica (preko 50 odsto) smatra da ništa od ponuđenih odgovora u anketi, kao što su nepoverenje, finansijski razlozi, strah od osude, ne sprečava njihov odlazak kod stručnog lica, a svi pomenuti razlozi ističu se kao manje važni i značajno manje uticajni.
Dolazimo do pitanja da li je ustvari lenjost ta koju smo kao jedan od razloga zaboravili da navedemo, a koja bi se našim ispitanicama činila kao pravi odgovor, nedovoljna zainteresovanost i manjak volje za rešavanjem stvari. Odgovore nam svakako možete slati na mejl [email protected].
Kao najviše frustrirajuće situacije ističu se sledeći primeri:
„Kada imam neki problem i htela bih da porazgovaram sa nekim a nemam sa kim, kada se desi nešto a ja ne mogu ništa da uradim, kada ne mogu da pomognem nekome, kada bih htela ili kada uradim nešto za sebe i drugi mi kažu da sam sebična i da mislim samo na sebe…“
„Kada nemam sa kim da se družim, kada nikom nemam da se obratim, kada mene niko ne uzima za prvu opciju, kada vidim svoju kilažu na vagi.“
„Nepravda, kada se moj trud ne ceni, kada neko stalno očekuje nešto od mene…“
„Često se osećam kao da sve moram sama i da mi Novi Pazar diktira normalnosti života.“
„Kad sam bespomoćna, kad mi ponestaje vremena za obaveze za koje sam imala mnogo vremena a nisam ih završila. Osećam krivicu + bespomoćnost.“
„Kad vidim nepravdu ili kad neko ne poštuje druge.“
„Kao što sam već navela, najviše me frustrira osećaj da ne mogu da se posvetim svima i svemu onoliko koliko bih želela i koliko smatram da bi trebalo. Posebno mi teško pada odnos sa suprugom i njegovom porodicom. Živimo u zajednici, što meni lično ne prija, ali suprug ne pokazuje spremnost da promeni tu situaciju. Iz dana u dan to postaje sve veći teret, a najviše me pogađa osećaj nemoći da pomognem vlastitoj psihi koja zbog toga sve više slabi.“
„Kada neko ne razmišlja o posledicama svog ponašanja, već samo gleda sebi da udovolji iako će to na neki način štetiti nekom drugom. Nepravda, takođe.“
„Kada se trudim oko nečega, a to ne bude primećeno ili cenjeno, kao i kada se suočim sa nepravdom ili neiskrenošću.“
„Najviše me frustrira kada nekome kažem svoj problem, on mi kaže: proći će, biće to sve dobro. A taj neko uglavnom ne može nikako da razume to jer nikad nije doživeo takvu situaciju (bilo šta drugo da je u pitanju, ne ovaj moj primer konkretno). Nekako imam osećaj da ljudi ne žele da pomognu tako što će saslušati problem već to više rade iz radoznalosti.“
„Kad dam sve od sebe za odnos i osoba ne uzvrati istom merom ili ne želi da se ni najmanje promeni ili pokuša da popravi situaciju.“
„Jer smatram da nisam teška osoba za voleti. Udata sam a totalno sama. To me boli. Ponekad gubim sebe. Isto kao u pustinji da sam. Pokušala sam, pričala sam sa njim ali jednostavno ne upija. Ne vidi me da sam neshvaćena. Ili jednostavno ne želi da vidi jer… šta znam.“
„Negativa, zavidnost, ljubomora, zabijanje nosa, primitivizam, sebičnost, ograničenost, rodna neravnopravnost, toksična muškost, skučenost i radikalnost ljudi u mom gradu. Kalup razmišljanja i zona komfora iz koje se svi plaše da izađu jer misle da su posle crna ovca s tim da se ne uklapaju u imaginarne norme jednog nerazvijenog društva. A zapravo se tako oslobađaju i sve lepo se dešava izvan te toksičnosti.“
Na kraju ankete, na pitanje da li osećaju pritisak da ispune tradicionalne uloge, odgovorom “Da, uvek“ izjasnilo se skoro 50 odsto žena, a preko 30 odsto njih reklo je da povremeno oseća taj pritisak, odnosno – osam od deset žena u Novom Pazaru zaključuje da svakodnevno oseća presiju da ispuni tradicionalne društvene uloge – da bude posvećena majka, požrtvovana supruga i poslušna ćerka.
Istovremeno, više od osamdeset odsto žena priznaje da potrebe i dobrobit drugih stavljaju ispred sopstvenih – bilo da je reč o porodici, partneru ili poslu.
Većina žena (njih 60%) smatra da žene u zajednici nemaju podršku u očuvanju mentalnog zdravlja, a kao faktor koji bi najviše doprineo boljem mentalnom zdravlju žena ističe se promena društvenih stavova.
Ovi podaci ukazuju na duboko ukorenjene obrasce koji oblikuju položaj žena u društvu, ali i na emocionalni i psihološki teret koji one svakodnevno nose.
Mnoge ispitanice navode da osećaju krivicu kada pokušaju da izdvoje vreme za sebe ili da iskažu svoje potrebe, dok društvena očekivanja često nameću sliku “dobre žene“ kao one koja ćuti, trpi i daje.
Vaša iskustva nam pomažu da se glas žena iz patrijarhalnih zajednica bolje čuje i razume. Upravo zbog toga smo i mi tu, da budemo mikrofon vaših misli, želja i osećanja. Ako osećate potrebu da razgovarate o mentalnom zdravlju, potražite podršku – zaslužujete da budete saslušane i podržane. I ne zaboravite, uvek nam možete pisati na našoj zvaničnoj Instagram stranici (@mahala.podkast) ili na mejlu [email protected], tu smo za sve vaše sugestije, priče, iskustva i probleme!
Hvala svim ispitanicama, ženama i devojkama koje su učestvovale u anketi i na taj način doprinele važnosti ovoj temi. Vaši odgovori zaslužuju pažnju, a mi ćemo se uvek truditi da se vaš glas čuje.
Novinarka Mahale.
Donosi dubinu i istraživački pristup u temama koje se tiču ženskih prava i društvenih izazova. Njena posvećenost i autentičan stil doprinose da Mahala ostane verna svojoj misiji – da bude platforma za istinu i promenu.
