Bez glasnog isticanja, privlačenja pažnje po svaku cenu i nametanja, tihim i dostojanstvenim koracima svu pozornost svojim delima – svakodnevnim radom i nemerljivim doprinosom zajednici zaslužila je Maida Bećirović Alić, Novopazarka koja je sa svojih 25 godina postala najmlađa doktorantkinja u Srbiji.
Na Međunarodni dan žena u nauci donosimo vam priču o istrajnosti, znanju i neodustajanju.
Danas je univerzitetska profesorica i ponosno nosi ulogu majke predivnih devojčica i dečaka.
Maida je ljubav prema učenju gajila od najranijeg detinjstva. U želji da istražuje, saznaje više i dublje razume suštinu stvari, oduvek je imala potrebu da postavlja pitanja i traži odgovore koji idu dalje od onog očiglednog.
Upravo ta radoznalost i stalna potreba za znanjem vremenom su me dovele do jasnog uverenja da moj životni i profesionalni put mora biti povezan sa naukom. Tada sam shvatila da je istraživanje, učenje i traganje za smislom ono što me ispunjava i čemu želim da posvetim svoj rad i život.
Da li si ikada sumnjala u sebe i kako si to prevazišla?
Naravno da jesam. Verujem da ne postoji osoba koja makar ponekad nije preispitivala svoje odluke i svoj životni put, posebno kada se suoči sa izazovima i neizvesnostima. U nauci su takvi trenuci gotovo neizbežni, jer stalno pomerate sopstvene granice i ulazite u nepoznato.
Ali sam naučila da sumnju ne doživljavam kao prepreku, već kao podsticaj. Umesto da me zaustavi, ona me je motivisala da radim više, učim intenzivnije i budem istrajnija. Vremenom sam shvatila da sumnja ne znači slabost, već ona manifestuje želju da budem bolja i da neprestano radim na sebi. Više od tuđih očekivanja, pokretala me je odgovornost prema sebi i želja da budem dosledna svojim snovima.
Ko je bio tvoj najveći vetar u leđa?
Pre svega – moja porodica. Podrška najbližih je neprocenjiva i bez nje bi svaki uspeh bio mnogo teži. Na samom početku to su bili moji roditelji, koji su postavili temelje mog obrazovanja, vrednosti i radnih navika. Na tim temeljima sam kasnije mogla da gradim sve ono što danas jesam. Ta podrška se nastavila i nakon udaje. U svom suprugu i njegovoj porodici pronašla sam ogromno razumevanje, oslonac i dodatni vetar u leđa. Upravo su ljubav, podrška i vera najbližih bili ključni faktori mog profesionalnog i životnog uspeha.
Da li si se ikada suočila sa predrasudama zato što si žena u nauci?
Susretala sa predrasudama, kako zbog toga što sam žena, tako i zbog činjenice da nosim hidžab. To su bile situacije u kojima sam osećala da se na moj rad i sposobnosti ponekad gleda kroz unapred formirane stavove, a ne kroz rezultate koje ostvarujem. Ipak, nikada nisam dozvolila da me takva iskustva obeshrabre. Naprotiv, ona su me dodatno motivisala. Verovala sam da se istinska vrednost čoveka pokazuje kroz znanje, rad i profesionalnost, a ne kroz stereotipe. Put žene u nauci često jeste zahtevan, jer podrazumeva usklađivanje brojnih uloga i odgovornosti. Ali verujem da se istrajnošću i jasnim ciljevima mogu prevazići svi izazovi.
Šta misliš da je danas najveća prepreka ženama u istraživačkom radu?
Mislim da su to pre svega nedostatak sistemske podrške i vremena. Naučni rad zahteva potpunu posvećenost, a od žene se često očekuje da istovremeno nosi najveći deo porodičnih i društvenih obaveza, bez dovoljno razumevanja okoline. Iako se mentalitet menja, predrasude i dalje postoje, naročito u tradicionalnijim sredinama. Ipak, verujem da žena može uspešno ostvarivati svoju ulogu u porodici, ali i u obrazovanju, istraživanju i nauci, jer upravo obrazovana, elokventna i ostvarena žena postaje još bolja majka, ćerka i supruga. Zato je neophodno više razumevanja, fleksibilnosti i institucionalne podrške.
Kako izgleda jedan tvoj dan?
Moj dan je pravi mali maraton. Počinje veoma rano – uz decu, njihove školske i svakodnevne obaveze, a zatim slede predavanja, rad sa studentima, ali i brojna istraživanja i pisanje naučnih radova. Svaki sat je isplaniran, jer drugačije ne bi bilo moguće uskladiti sve uloge koje imam.
Kao majka petoro dece naučila sam da budem maksimalno organizovana i da cenim svaki minut. Nije uvek lako, često je vrlo zahtevno, ali je istovremeno neprocenjivo lepo i ispunjavajuće.
Šta bi poručila devojčici koja teži ka tome?
Poručila bih joj da veruje u sebe, da bude radoznala, hrabra i uporna. Da nikada ne odustaje, čak i kada je teško pa čak i gotovo nemoguće. Da ne dozvoli da joj iko kaže da nešto ne može zato što je devojčica. Da je dovoljno snažna i sposobna da ostvari sve što zamisli. Znanje je najveća moć, a snovi su ostvarivi uz veru u sebe i predan rad. Zato, budi smela, budi vredna i nikada ne prestaj da veruješ u svoje snove.
Koliko je nauka u našem društvu zaista cenjena?
Nažalost, mislim da još uvek nije dovoljno cenjena. Često se zaboravlja koliko je nauka važna za razvoj društva i koliko sunam neophodni obrazovani i stručni ljudi. Znanje bi trebalo da bude najviša vrednost, jer bez njega nema napretka. Ipak, čvrsto verujem da se stvari polako menjaju. Dolaze nove generacije koje razumeju značaj obrazovanja i nauke, i verujem da će znanje dobiti mesto koje zaista zaslužuje.
Da li mladi istraživači imaju uslove da ostanu ovde?
Mladi istraživači imaju ogroman potencijal, ali uslovi često nisu dovoljno dobri. Potrebno je više ulaganja u nauku, stabilnije finansiranje i jasnija perspektiva za mlade ljude. Bez odgovarajuće podrške, mnogi odlaze u inostranstvo, što je veliki gubitak za naše društvo. Smatram da je neophodno stvarati okruženje u kojem će se znanje ceniti, a mladi naučnici imati priliku da se razvijaju i stvaraju upravo u svojoj zemlji.
Može li nauka, žena i porodica zajedno?
Može, naravno da može – ali uz podršku, razumevanje i dobru organizaciju. Nije jednostavno i često zahteva mnogo truda i odricanja, ali kada iskreno volite i porodicu i nauku, uvek pronađete način da ih uskladite. Verujem da se te dve uloge ne isključuju, već naprotiv – mogu se međusobno dopunjavati i obogaćivati. Verujem da obrazovana i ostvarena žena može biti još bolja majka, supruga i ćerka. Ključ je u ravnoteži, veri u sebe i svesti da se lično i profesionalno ostvarenje mogu graditi zajedno.
Najveći uspeh jeste upravo pronaći ravnotežu između onoga što volimo i onih koje volimo. Kada žena ima znanje i snove, ne postoje granice koje ne može da pomeri.
Prof. dr Maida Bećirović Alić univerzitetska je profesorica iz oblasti pravnih nauka. Sa svega 25 godina stekla je titulu doktora nauka kao najmlađa doktorantkinja u Srbiji i veoma rano započela uspešnu akademsku i naučnu karijeru. Svoj profesionalni rad posvetila je nastavi, naučnom istraživanju i unapređenju pravne misli, sa posebnim interesovanjem za oblasti građanskog prava, zaštite ljudskih prava, međunarodnog i uporednog prava, kao i savremenih pravnih izazova povezanih sa razvojem digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije.
Autorka je i koautorka velikog broja naučnih i stručnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima, kao i više univerzitetskih udžbenika i monografija. Učestvovala je na brojnim međunarodnim naučnim konferencijama i stručnim skupovima, gde je kroz svoje radove i izlaganja doprinosila razvoju savremene pravne teorije i prakse.
Pored nastavnog i istraživačkog rada, aktivno je uključena u akademsku zajednicu kroz različite oblike stručnog i profesionalnog angažmana. Doprinosi radu naučne zajednice kao član uredništava akademskih časopisa i recenzent za domaće i međunarodne naučne publikacije. Takođe je angažovana u procesima obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju i inicijativama usmerenim na unapređenje akademskih standarda.
Kroz mentorski rad sa studentima i učešće u naučnim i stručnim projektima, kontinuirano doprinosi obrazovanju novih generacija pravnika i jačanju sistema zaštite ljudskih prava. Njen profesionalni rad odlikuju posvećenost nauci, odgovornost prema obrazovanju i snažna privrženost akademskim i etičkim vrednostima.
Međunarodni dan žena i devojaka u nauci godišnji je međunarodni događaj koji se obeležava 11. februara.
Ustanovljen je 22. decembra 2015. na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Cilj njegovog obeležavanja je podsticanje žena i devojaka da se bave naukom i karijerom u naučnom radu.
Generalna skupština UN usvojila je decembra 2013. rezoluciju o nauci, tehnologiji i inovacijama u kojoj je navedeno da je puna i jednaka dostupnost i učešće u nauci, tehnologiji i inovacijama za žene i devojke svih uzrasta imperativ za postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojaka u ovim područjima.
Srbija se, s približno 40% žena među naučnicima, nalazi iznad evropskog proseka.