Alma Sinančević je najstarija osoba sa autizmom u Novom Pazaru.
Iako su joj lekari po rođenju davali loše prognoze, sumnjajući da će ikada prohodati nakon dva meseca provedena u inkubatoru, Alma je pobedila medicinske sumnje i napravila svoje prve korake.
Danas, u svojoj 40. godini, ona je simbol istrajnosti, ali i velike potrebe za sistemskom podrškom zajednice.
Sestrinska ljubav kao jedini oslonac
Nakon iznenadne smrti oca, a potom i majke, Almina sestra postala je njen jedini oslonac i glas. Život sa autizmom u odraslom dobu nosi specifične izazove – od trenutaka agresije i samopovređivanja do vriskova koji plaše okolinu, zbog čega su njih dve često same, bez tuđe pomoći.
Uprkos težini svakodnevice, njena sestra odbija da Almu vidi kao teret:
„Ona je sastavni deo mog života… za nekoga su ova deca teret, ali meni su oni svet“.
Njena posvećenost duboko je ukorenjena u veri i nadi da će za svoj trud biti nagrađena kod Gospodara, dok istovremeno pokušava da Almi pruži osećaj ljubavi i sigurnosti dok god je živa.
Apel za budućnost: „Emanet“ gradu Novom Pazaru
Najveći strah svakog roditelja ili staratelja osobe sa autizmom je isto pitanje: Šta će biti sa njima kada nas više ne bude?
Zbog toga je upućen javni apel nadležnim institucijama, Centru za socijalni rad i humanitarnim organizacijama da Novi Pazar dobije dom za osobe sa posebnim potrebama.
Cilj je da grad Novi Pazar, poznat po svom „velikom srcu“ i merhametu, preuzme brigu o ovoj deci kao emanet i osigura im sigurnost onda kada njihovi najbliži više ne budu mogli da ih štite.
Priča o Almi podseća nas da iza svake borbe stoji porodica koja ne odustaje, ali i da je društvo dužno da pruži ruku podrške tamo gde je ona najpotrebnija
