Povodom Međunarodnog dana žena na selu, koji se obeležava 15. oktobra, donosimo priču o Zumreti sa Pešteri, čiji radni dan počinje u ranim jutarnjim satima i završava se tek uveče.
Dok mnogi rad u domaćinstvu i na selu ne doživljavaju kao „pravi posao“, žene poput Zumrete svakodnevno obavljaju veliki broj poslova koji zahtevaju vreme, trud i fizički rad.
Njene prve obaveze počinju čim svane. Odlazi u štalu, brine o stoci i živini, a zatim sledi prerada mleka i pravljenje sira. To je, međutim, samo prvi deo njenog radnog dana.
Nakon poslova oko životinja, obaveze se sele na imanje i u polje. U zavisnosti od godišnjeg doba, tu su priprema zemljišta, sadnja, obrada i drugi poljoprivredni poslovi. Kada se završi rad napolju, posao se ne završava – slede kuvanje, čišćenje i druge obaveze u domaćinstvu.
Takav ritam pokazuje koliko je rad žena na selu raznovrstan, fizički zahtevan i gotovo neprekidan, iako često ostaje neplaćen i nedovoljno vidljiv.
Zumreta, ipak, kaže da život na selu ne bi menjala za život u gradu. Uprkos velikom broju svakodnevnih obaveza, za nju su život na Pešteri, blizina prirode i način života na koji je navikla vredniji od gradske svakodnevice.
Njena priča je jedna od priča žena čiji se rad retko meri radnim vremenom – jer njihov posao ne počinje ulaskom na radno mesto niti se završava posle osam sati.
