A šta ako ipak uspe?
Šta ako drugo iskustvo bude drugačije?
Šta ako kažem sebi da to mogu, i umesto tuđih saveta poslušam svoj instinkt?

Devet meseci, tri trimestra, 40+ nedelja, praćenje rasta ploda — od tačkice u materici, preko zrna graška, do lubenice — u čudesnom telu jedne žene sposobnom da donese ceo novi svet na svet. Proces magije, iščekivanja, maštanja i sanjanja, brige i strepnje odvija se u glavama budućih roditelja. A kad mama donese bebu na svet, emocije rastu, izazovi se množe, a brige postaju veće.

Nakon što je dobila prvog sina, u prvim danima nakon porođaja i tokom prvih šest meseci, naša sagovornica, muzičarka, nastavnica, a pre svega mama dva dečaka, Oja Čavić Islamović vodila je borbu sa uspostavljanjem dojenja.

„Najuži krug ljudi pružio mi je podršku i razumevanje, ali uprkos dobrim namerama medicinskog osoblja i babica, njihovi saveti mi nisu pomagali da dojenje bude uspešno“, istakla je ona, navodeći da saveti o uobročavanju deteta — dojenje na svaka dva do tri sata, a ne na zahtev — nisu joj koristili i dodatno su je zbunjivali, diskonektujući je od sopstvenog prirodnog osećaja privrženosti bebi i uspostavljanja dojenja.

Nakon 16 meseci od prvog porođaja, kako kaže, dobila je novu priliku da ispravi tu grešku i dodaje da joj je drugo iskustvo bilo sasvim drugačije. Uprkos maloj vremenskoj razlici, postala je druga osoba — samouverenija i opuštenija — majka koja veruje svom instinktu i slepo ga prati.

„Moj drugi sin sada ima godinu dana i planiram da ga dojim sigurno dve godine. Za mene dojenje znači povezanost sa bebom koju ne mogu da opišem rečima — jednostavno, majke znaju. To je najlepše iskustvo i najlepša stvar koju sam ja doživela i mogu da kažem da mi je drago što sam uspela drugi put da dojim bebu. To je nešto o čemu sam sanjala sa prvim detetom“, rekla je Oja, učeći nas lekciju o neodustajanju, simbolično u Nacionalnoj nedelji dojenja.

Njeno iskustvo, nenametljivo ali snažno, šalje jasnu poruku istrajnosti. U emotivnom razgovoru sa njom zaključile smo da je dovoljno da verujemo u sebe i prepustimo se svom osećaju da bismo postigli cilj i — ne odustajemo onda kada je teško, već kada poverujemo da ne možemo. A istina je — možemo.

Više o Ojinom iskustvu poslušajte u video prilogu u nastavku.