Upoznajte Sumeju Bošnjak – mladu i ambicioznu Novopazarku koja nam donosi priču ispunjenu porukama o snovima, težnji, ostvarenju ali i izazovima na putu nauke. Nakon završenih studija molekularne biologije i genetike u Turskoj, vratila se u svoj rodni grad, gde je, kako kaže, trenutno na raskrsnici između karijere i blizine porodice, daljih usavršavanja i potrebom za bliskošću koja joj je tokom studija u velikom gradu neretko falila. Nakon studija život često bude kao klackalica, ponovno traženje smisla i razloga, preispitivanje odluka u vezi prošlosti, analiziranje onih u budućnosti koje nam na sve klizavijem putu idu u susret, a u svemu tome održati emocionalnu stabilnost, složićemo se, nije nimalo lako. U razgovoru sa Sumejom shvatili smo koliko je važno verovati u proces, ne odustajati od svojih želja i potrebe da zajednici pružiš deo sebe, nešto novo i doprineseš unapređenju oblasti kojom se baviš.
Želju da postane naučnica nosi još od detinjstva, i na pitanje o tome šta je želela da bude kao mala, najprirodnije odgovara – ali ja sam uvek znala šta želim da budem, sve ostale želje su se povremeno smenjivale ne ostavljajući traga, nisu mirisale na trajnost, samo ta da postanem to što jesam danas ostala je nepromenjena.
Jako mi je drago što sam ostvarila želju svoje unutrašnje devojčice – da budem ono što sam maštala i da radim to što volim. Mislim da je ponosna na mene.
Do razgovora sa Sumejom nisam bila sigurna čime se tačno bave specijalisti i specijalistkinje u oblasti molekularne biologije i genetike, ali ono što ću posle našeg prijatnog razgovora sigurno zapamtiti jeste da je molekularna biologija jako širok pojam i obuhvata mnogo oblasti, a da je ljudi najčešće povezuju sa, kako kaže Sumeja, odgovornim za traženje leka protiv raka. I ako mogu da dodam, verujem da je to vrlo verovatno maloj Sumeji bilo u podsvesti prilikom pronalaženja dela svog smisla u ovom pozivu. I mislim da je to prelepo.
Kada se vrati na početak, na sam upis studija u Istanbulu, Sumeja kaže da joj je to bila najbolja odluka u životu, ali ujedno i jedan od najtežih trenutaka kada je znala da svoje voljene ostavlja za sobom – roditelje, sestre i brata koji su joj uvek bila ogromna podrška.
Jednom mi je jedan čovek rekao da je najteže preći kućni prag – i bio je u pravu. Imam sreće što iza mene stoji velika porodica koja mi je u svakom trenutku bila oslonac, pa i kada su od okoline stizali komentari “Kako da pustiš žensko na stranu, to je veliki grad“. Ljudi u okolini imali su predrasuda o tome kako ću se snaći i koliko je moja bezbednost upitna, ali zaista sam se trudila da razumem njihovu brigu, ali da to ne treba da staje na put mojim snovima. I definitivno bih poželela svakom to iskustvo, jer prelep je osećaj kada se osamostališ i kada si odgovoran za sebe, zaista znaš da je nebo granica.
A onda je došao trenutak kada se studije privode kraju i odluka šta raditi dalje, biti ili ne biti je postajala sve bliža – Sumeja ističe da se nakon dugog razmišljanja i kolebanja ipak vratila u Novi Pazar, ali da se nikad ne zna šta život nosi. Trenutno je angažovana kao volonterka u jednoj lokalnoj nevladinoj organizaciji i bavi se aktivizmom u želji da taba put zdravim koracima i navikama, ali i da pronađe svoje mesto u zajednici.
Smatram da Novi Pazar ima dosta potencijala i da će se i stanje u budućnosti menjati nabolje, verujem u to, ali ono što mogu da kažem o negativnim stvarima ne samo za grad već i za region jeste da smo i dalje dosta nerazvijena sredina i da pogotovu na polju mog delovanja nema toliko prostora za razvijanje i unapređivanje. Trenutno sam tu, ali planiram da dalje studije nastavim u zemlji ili inostranstvu.
Za kraj, Sumeja je istakla da se stanje celog društva ogleda u uspešnosti žena, a da naš grad, zajednica i društvo moraju da porade na tome da budu istima podrška, kako muškarci, tako i žene – jedna drugoj. Da je ključ u osnaživanju, u menjanju toksičnih obrazaca ponašanja i vaspitavanja dečaka i devojčica; i još jednom, mladim devojkama poručila je da ne odustaju od svojih snova, da nije lako, ali da je moguće i ostvarivo, a da je osećaj kad znaš da si sve sama, svojim trudom i zalaganjem postigla – neprocenjiv.