Tri od pet žena u Novom Pazaru i Sandžaku bilo je žrtva nekog oblika nasilja, govore podaci ankete koju smo sproveli povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, a tokom 16 dana aktivizma. Ukupno 287 žena iz Novog Pazara i ostalih gradova Sandžaka odazvalo se našoj anketi čiji rezltati ukazuju na široko rasprostranjeno nasilje i duboko nepoverenje u društvene i institucionalne mehanizme zaštite.
Podaci pokazuju da se žene suočavaju sa različitim oblicima nasilja, a da okruženje i sistem često ne pružaju adekvatnu podršku. Ekipa portala Mahala.rs u narednih 16 dana biće posvećena isključivo temi nasilja nad ženama gde će kroz pristigle ispovesti predstavljati potresne priče žena iz našeg regiona koje će biti redovno objavljivane na našim društvenim mrežama, a u cilju širenja svesti o ranim fazama prepoznavanja nasilnika i podsticanja žena da prijave nasilje.
Prema rezultatima ankete, blizu 60 odsto učesnica izjavilo je da je doživelo fizičko, psihičko, verbalno, ekonomsko ili digitalno nasilje.
Više od polovine ispitanica smatra da žene u njihovom okruženju nemaju potpunu slobodu da samostalno donose odluke o sopstvenom životu. Prema odgovorima, žene su često pod pritiskom porodice, partnera ili društvenih očekivanja.
Rezultati pokazuju da 70% ispitanica smatra da žene koje javno govore o nasilju pre trpe osudu ili napade nego podršku. Potpuna društvena podrška ženama koje progovore o nasilju još uvek je retkost.
Najčešći razlozi koje ispitanice navode za ćutanje o nasilju su strah od nasilnika, nepoverenje u institucije, osećaj stida, briga za decu i finansijska zavisnost. Značajan procenat žena smatra da ne zna kome može da se obrati u kriznoj situaciji.
Gotovo 70% ispitanica ocenjuje da policija, sud i centar za socijalni rad često zakazuju u zaštiti žrtava nasilja. Poverenje u institucionalni odgovor je nisko, što dodatno utiče na odluku žena da nasilje ne prijave.
Polovina žena smatra da patrijarhalni obrasci i tradicionalni društveni modeli značajno doprinose normalizaciji nasilja nad ženama. Još četvrtina veruje da ovaj uticaj postoji makar delimično.
Najveći procenat ispitanica kao ključni nedostatak navodi nedovoljno strogu i doslednu kaznenu politiku. Ostali važni segmenti koji, prema ženama, nedostaju su brža reakcija institucija, edukacija muškaraca, dostupnost sigurnih prostora i veća vidljivost ove teme u medijima.
Više od 40% ispitanica smatra da nasilje nad ženama otvoreno osuđuju samo pojedinci iz njihovog okruženja. Oko trećine navodi da većina muškaraca izražava jasan stav protiv nasilja.
Najveći broj ispitanica smatra da muškarci najviše mogu doprineti reagovanjem kada svedoče nasilju, razgovorom sa drugim muškarcima i javnom podrškom ženama koje se suočavaju sa nasiljem. Najčešći odgovor je da su potrebni svi navedeni oblici angažmana.
Naše ispitanice su za kraj imale priliku da pošalju poruku ženama koje prolaze kroz nasilje:
“Ne slušaj nikog, odlučuj sama šta za sebe želiš u životu. Nije sramota biti razvedena zena, tvrdim da su žene sposobnije same sa svojom decom, nego sa toksičnim partnerom. U lošem braku prekvalitetne žene uvek budu ponižene, nipodaštavane, sputavane da se osamostale u finansijskom smislu, a sve zarad kontrole.“
“Žao mi je što si morala da prođeš kroz nešto tako teško. Niko ne zaslužuje da bude povrijeđen, ni fizički ni emotivno. Važno je da znaš da nisi sama i da to što si preživjela ne definiše tvoju vrijednost. Ti si hrabra i poteban ti je mir, ljubav i poštovanje. Zaslužuješ da budeš voljena, a ne povređena. Vjeruj da ćeš ponovo pronaći mir medju tminama.“
“Ne trpi ni kada se prvi put desi, jer najverovatnije će se desiti opet ili će preći na psihičko nasilje koje je još gore.“
“Nisi osuđena i dužna da trpiš teror. Nisi sama. Nisi bespomoćna. Nemoj da misliš da će se promeniti stvari, ne možeš da mu pomogneš ni da ga spasiš, iako misliš suprotno. Ako imate dete – to je još veći razlog da konačno kažeš STOP i izabereš sebe. Ako vama nije dobro, necće biti ni detetu. A posledice traju, nekad i doživotno.“
“Nisi manje vredna, iako se možda tako osećaš. Koliko god da misliš da je kraj i da ne možeš dalje, snaga se krije duboko u tebi. Iako sada sve izgleda mračno i strašno, to neće trajati zauvek. Okruži sebe ljudima kojima veruješ i u čijem društvu se osećaš prijatno i videćeš da nije sve tako crno. Iskoristi tu priliku da podeliš sve što te muči. Na ljude koji te osuđuju gledaj kao na truli deo jabuke, jer jedan trulež ne može da pokvari lepotu cele jabuke. Ne ignoriši i ne zakopavaj teške emocije duboko u sebi. Možda na trenutak utihnu, ali ne nestaju. Sve što potisnemo postaje savršena podloga za traume koje utiču na naš život, a često ih nesvesno prenosimo i na druge. Neophodno je da validiraš svoje emocije i naučiš kako da se nosiš sa njima, čak i kada su to one od kojih trenutno bežiš ili kojih se stidiš. Priseti se kako da voliš sebe i koračaj sigurno ka svojim ciljevima. A znaj i da samoća može biti prelepa kada otkriješ lepotu i ljubav koje postoje svuda oko nas.“
“Rečenica da nisu same nije dovoljna jer žene uglavnom budu same u borbi. Radije bih poručila njihovoj porodici da stane uz njih, jer ako njihova podrška izostane, krug nasilja nastavlja da se širi, a one ne samo da ostaju žrtve već podnose još veći emocionalni teret zbog izostanka podrške.“
“Nije kriva njegova majka, ni društvo, ni okolnosti druge, treće, ni trenutna nervoza, ni afekat – ruku je digao ON. To nije nikakav način niti čin ljubavi i brige! Prestani da romantizuješ u svojoj glavi rijetke trenutke mira – spasi se, jer jednom možda ode predaleko.“
“Nemoj verovati lažima da “nemaš gde“, da te “niko neće razumeti“, ili da “će se on promeniti“. To su reči koje nasilnik koristi da te zadrži. Tvoja snaga je već u tebi i upravo je pokazuješ svakog dana time što preživljavaš.“
“Ne boj se. Možeš ti i sama, veruj mi. Idi i ne osvrći se. Da sutra tvoja ćerka ne doživljava isto, a da tvoj sin ne bude takav. I molim vas, kada vidite nepravdu – reagujte! Ne čekajte da se drugi bave time, jer ste vi odgovorni i saučesnici ako ste svedoci toga! Nije to njen problem, već se tiče svih nas! Imate priliku da to zaustavite, sprečite, možda nekom spasite život. Ustani, progovori, zaštiti!“
Rezultati ankete ukazuju na to da je nasilje nad ženama u Novom Pazaru široko rasprostranjeno, dok sistemska i društvena podrška ostaju nedovoljni. Podaci takođe ukazuju na zabrinjavajući nivo nepoverenja u institucije i društvene mehanizme zaštite, kao i na postojanje duboko ukorenjenih patrijarhalnih obrazaca. Sve navedeno jasno ukazuje da je potrebna sveobuhvatna i ozbiljna društvena reakcija, uključujući unapređenje institucionalnih procedura, edukaciju i veće javno osvešćivanje problema.
Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarac ima moć, a nasilje je način da tu moć održi.
Neke žene godinama u tišini trpe sve ove oblike nasilja, što se neretko završi femicidom. Zato je važno ohrabriti žene žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zabranjen i kažnjiv.
Ukoliko ste svedok ili žrtva nasilja, odmah pozovite policiju – 192 ili se obratite Nacionalnoj SOS liniji za nasilje nad ženama – 0800 22 10 10 (besplatno i anonimno, 24/7) ili SOS telefon Autonomnog ženskog centra (0800 100 007) radnim danima od 10h do 20h, besplatno i anonimno. Prijava spašava život. BROŠURA – Ako sam svedok nasilja, kako da ga prijavim
Anonimne istinite priče žena iz naše zajednice biće objavljene u narednih 16 dana na svim našim društvenim mrežama, a mi vas podsećamo na epizodu sa psihološkinjom Hanom Sejfović i aktivistkinjom Zibijom Šarenkapić gde smo govorile o tome kako prepoznati nasilje i izaći iz začaranog kruga, kao i o tome šta je ljubav a šta nije, koju možete pogledati klikom na link.
Ovaj sadražaj nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Mreža lokalnih inovativnih medija u Evropi – LIMENet koji u Srbiji sprovodi Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Za njegov sadržaj isključivo je odgovoran A1 i on ne odražava nužno stavove Evropske unije, LIMENet mreže, niti Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan.