O stvaralačkom putu ka ostvarenju, njenom autentičnom kutku, izazovima i lepotama umetnosti, kao i o tome kako njena vera i duhovnost utiču na njen umetnički izraz pričali smo sa novopazarskom umetnicom, Mejremom Đulović. Na pitanje da li umetnost danas dobija dovoljno prostora i vidljivosti ističe da je pojavom društvenih mreža lakše doći do zainteresovanih kupaca ali da, kako kaže, danas ljudi biraju povoljnije opcije koje nemaju umetničku vrednost.
Kao mala, prolazeći ulicom pored tirkiznog ateljea koji svakom prolazniku toliko krade pažnju da poželiš da uđeš i istražiš svaki kutak ove vividne prostorije, uvek sam se sa oduševljenjem zadržavala koji minut duže vapeći za pričom koja stoji iza njega. Danas smo te male želje i ostvarili, jer nas je sa toplinom, baš kako i stoji ovom prostoru, dočekala Mejrema, devojka koja stoji iza ove ušuškane oaze boja u centru grada, a koja se umetnošću bavi duže od 10 godina.
Prenoseći utiske sa terena možemo reći sledeće: dok boravite u ateljeu obuzima vas neobična energija umilnog ambijenta i kao da sami postajete deo te “zemlje čuda“.
Od ulaznih vrata, stepenica, poda, lustera, zidova, živahnih boja, ručno oslikanog i prilagođenog nameštaja, kombinacije tekstura i materijala – sve je delo njenih ruku.
Osim slikanja, bavi se i izradom raznovrsnih dekorativnih predmeta, spajajući svoju nemirnu kreativnost sa praktičnom stranom umetnosti. Kako kaže, stalna potreba da stvara i istražuje nove forme vodi je kroz ovaj živopisni put. Zato se javila potreba da u svom ateljeu jednom mesečno organizuje kreativne radionice pod nazivom “Kreativno buđenje“, kojima se Novopazarke rado odazivaju.
Mejrema kaže da se iz verskih razloga ne bavi slikanjem ljudi i živih bića, a da joj je trenutno najveći fokus na motive iz islamske tradicije – kaligrafiju, geometriju i ornamente. U procesu stvaranja, zaključujemo da u svemu tome veliku ulogu imaju vera i duhovnost.
Ono što me trenutno ispunjava jeste pravac u kom se najviše pronalazim. Vera me usmerava i inspiriše. Kroz boje i oblike pokušavam da izrazim ono što osećam.
Kada je reč o prepoznavanju vrednosti umetničkih radova danas, Mejrema ističe jednu važnu stvar – ta vrednost se često nedovoljno prepoznaje.
Naši ljudi su spremni da plate radnika koji se bavi fizičkim poslom za dnevnicu koja iznosi preko pedest evra, to im je prihvatljivo – dok sa druge strane nemaju razumevanja za trud, obrazovanje, ideju, materijal i kreativnost koji stoje iza umetničkog dela. Za sliku koja je proizvod svega toga, kada dođe do naplate, uvek zvuči mnogo. Tu nailazimo na poteškoće i probleme u komunikaciji. Jednostavno, neki ljudi nemaju “žicu“ da prepoznaju vrednost i kvalitet i radije će se odlučiti za štampu na platnu koja nema nikakvu umetničku vrednost, već je produkt kompjutera, nego za nečiji otisak duše i pečat stvaralačkog procesa.
Bez obzira na instant rešenja koja se danas nameću kao povoljnija opcija, Mejrema poručuje mladim umetnicama i umetnicima da se trud i istrajnost na kraju uvek isplate – da je važno ostati svoj i zadržati originalnost i autentičnost jer upravo to je ono što umetnike ističe na putu ka uspehu, te da će pravi ljudi uvek prepoznati jedinstvenost.
Atelje Mejreme Đulović mnogo je više od kreativnog prostora: on je produžetak njene ličnosti, mesto gde se boje, emocije i duhovnost susreću u jednoj živoj, srdačnoj celini.
Mejrema Đulović je rođena ’92. u Novom Pazaru gde je završila likovnu umetnost na odseku Grafike na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a master studije iz oblasti slikarstva na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Priredila je tri samostalne i učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.