Vođena željom da detetu sa poteškoćama u razvoju bude oslonac i vetar u leđa, Novopazarka Emina Dupljak, koja radi kao lični pratilac, svoj poziv ne vidi samo kao posao, već kao priliku da svakodnevno menja svet nabolje. Kroz rad sa dečakom koji ima Daunov sindrom, Emina svedoči o tome kako empatija i posvećenost mogu otvoriti vrata koja su drugima često nevidljiva.
Emina ističe da u ovom plemenitom radu ne oseća teret, već isključivo radost.
„On je jako sladak i baš uživam u radu sa njim. Pun je ljubavi, on mi ispuni dan i zaista mi nije teško da radim“, kaže Emina, čiji osmeh najbolje svedoči o neraskidivoj vezi koju je izgradila sa svojim štićenikom.Priča o njihovom zajedničkom putu je priča o pobedama koje se ne mere velikim rečima, već malim, ali suštinskim uspesima. Za Eminu, najdragoceniji trenuci su oni u kojima dečak pokazuje svoju samostalnost.
„Najlepši deo mog posla je taj što ga baš ja naučim tim malim koracima. Trenutak kada on sam prepozna gde mu je mesto u učionici i bez moje pomoći odloži svoje stvari na adekvatno mesto, za mene je neprocenjiv“, objašnjava ona, naglašavajući da su upravo ti „mali koraci“ temelj čitavog života.
Ipak, ovaj put nije bez izazova. Kao što se plemenita dela često susreću sa sumnjom, tako se i Emina suočava sa nerazumevanjem okoline. Najteže joj pada kada drugi ne prepoznaju stvarne potrebe deteta ili, još gore, kada ne vide njegove ogromne potencijale i ono što on zapravo može da postigne.
Rad sa ovim dečakom duboko je promenio i samu Eminu. Naučio ju je strpljenju, dubljem razumevanju i drugačijem pogledu na svet. „On je meni promenio pogled na svet – koliko je zapravo jedinstven i da deca sa poteškoćama suštinski nisu drugačija od ostalih“, poručuje Emina.
Posebno ohrabruje činjenica da inkluzija u njihovom slučaju nije samo reč na papiru. Dečak je fantastično prihvaćen od strane svojih vršnjaka u vrtiću i školi, kao i od strane vaspitača. Deca se sa njim igraju i pružaju mu stalnu podršku, čineći ga ravnopravnim članom njihove male zajednice.
Emina Dupljak ostaje tu da „gura dete napred“, a njena poruka mladima je poziv na solidarnost: „Isprobajte ovaj posao i više se uključite u rad sa decom, jer je to nešto prelepo“.
Njena priča, baš poput najlepših primera humanosti, ostaje podsetnik da je biti podrška nekome kome je to potrebno – najveći dar koji možemo pružiti i sebi i drugima.
