Sve veći broj žena suočava se sa insulinskom rezistencijom, stanjem koje može uticati na hormonsku ravnotežu, telesnu težinu i opšte zdravlje. Iako se o njoj danas govori više nego ranije, mnoge žene i dalje ne prepoznaju prve simptome ili ih povezuju sa svakodnevnim umorom i stresom. Upravo zato stručnjaci ističu da su informisanost i redovni pregledi od velikog značaja.
Endokrinološkinja dr Azra Tuzinac objašnjava da je insulinska rezistencija stanje u kojem ćelije organizma postaju manje osetljive na dejstvo insulina, zbog čega organizam proizvodi sve veće količine ovog hormona kako bi održao normalan nivo šećera u krvi.
,,Insulin je hormon koga proizvodi pankreas i koji je zadužen za transport glukoze iz krvi u ćelije da bi se u tim ćelijama iskoristila kao izvor izvor energije. Kod insulinske rezistencije nemamo takvu situaciju. Znači imamo da su te ćelije u stvari smanjenog odgovora na insulin. Generalno organizam ima smanjenu osetljivost“, rekla je doktorka Tuzinac.
Ovo stanje je osnova insulinske rezistencije i, ukoliko se ne tretira, može voditi ka ozbiljnim metaboličkim poremećajima. Važno je naglasiti da insulinska rezistencija nije dijabetes, već rani metabolički poremećaj koji može biti uvod u predijabetes i dijabetes tipa 2. Stoga je važno otkriti ga i tretirati na vreme. Iako se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu izgleda, postoje određene fizičke karakteristike koje stvaraju sumnju. Prema rečima doktorke Tuzinac: ,,To je pre svega gojaznost. To je ta centralna, centripetalna gojaznost sa masnim naslagama na stomaku. Takođe postoji i tamna prebojenost prevoja vrata, prepona, pazušnih jama, akne na licu, strije. Sve to negde može da pobudi sumnju na insulinsku rezistenciju. S druge strane, imamo pacijente koji imaju potpuno normalnu telesnu masu, nisu gojazni, a imaju insulinsku rezistenciju. Tako da definitivno ne možemo postaviti dijagnozu na osnovu vizuelnog efekta“.
Posebno osetljiv period je pubertet, kada organizam generalno ima smanjenu osetljivost na insulin. Međutim, to se stanje pogoršava uz neadekvatnu ishranu i nedovoljnu fizičku aktivnost. Kod adolescentkinja i mladih žena, insulinska rezistencija je usko povezana sa sindromom policističnih jajnika, neredovnim ciklusima i smanjenom plodnošću, dok u trudnoći nosi rizik od gestacijskog dijabetesa i hipertenzije.
Međutim, prema rečima doktorke Tuzinac, insulinska rezistencija je reverzibilna, odnosno moguće je držati je pod kontrolom, a ključ je u promeni životnih navika. ,, Naravno primenom zdravog načina života, znači fizička aktivnost, svakodnevna fizička aktivnost, minimum sat vremena dnevno fizičke aktivnosti, adekvatna hidratacija, smanjen unos tih zaslađenih napitaka, više povrća, voća, proteina i održavanje neke optimalne telesne mase. Tako da kod adolescenata primena ovih zdravih životnih navika negde može da da velike rezultate i mali gubitak u telesne mase u periodu adolescencije može itekako da podstakne organizam da poveća osetljivost ćelija na insulin“, rekla je doktorka Tuzinac.
Insulinska rezistencija ne treba da plaši roditelje i pacijente, već da služi kao upozorenje da metabolički sistem radi pod opterećenjem. Pravovremenim prepoznavanjem problema i disciplinom u uvođenju zdravih navika, moguće je sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2 i omogućiti organizmu povratak u zdravo stanje.
