U svojoj 74. godini, Esmana Kurtanović tkanjem se bavi iz ljubavi prema ovom zanatu. Zarade, kako kaže, odavno nema, ali želja da sačuva tradiciju nije nestala. Navodi kako je to nekad bio veoma cenjen zanat i da se od tkanja dobro zaradjivalo.
„Tad smo kuću gradili u Pazar od tih para, toliko je to bilo vredno. Ovo je žalosno što je tako došlo do omalovažnosti. Nekad ko je imao devojaka da tke, on nije bio siromah“, rekla je ona.
Danas je jedna od retkih čuvarica ovog starog zanata i sa žaljenjem ističe da među mlađim generacijama gotovo da nema interesovanja da nastave ono što su nekada radile njihove nane i majke.
„Kažu kako ti nije mučno da tkeš,šta će ti to? Ja imam sobu prostrtu. To je jedna lepota kad uđeš, neki te vazduh lep donese iz te sobe, to je sve vuneno. To je jedna lepota kad otvoriš sobu da gledaš, oči ti se odmaraju od te lepote i to je mnogo vredno i mnogo je žalosno što je izgubilo vrednost. Ne znam do čega to dođe da se izgubi vrednost. Žalosno je stvarno“, navodi Kurtanović.
Iako je tkanje, kako kaže Kurtanović, naporan posao i nije lak, ona se i dalje bavi ovim zanatom čuvajući ga od zaborava.
